ENERGY-INTERCULTURALIT, EUROPIEAN -CONFESSION, ENTITETES –IDENTITY

[Zoran Tairovic]

Zoran Tairović, Romski triptih, Velika galerija DK “Studentski grad“, 8-28. april

Intermedijalni umetnik mr Zoran Tairović, akademski slikar iz Novog Sada, predstavio se beogradskoj publici izložbom “Romski triptih“, u Velikoj galeriji “Doma kulture“ Studentski grad u Novom Beogradu, aprila tekuće godine. Tairović stvara na polju vizuelne umetnosti, kao i muzičke i filmske umetnosti, i jednako postiže međunarodne uspehe u ovim oblastima.

Izložbu „Romski triptih” čine printovi, kojima umetnik otvara nove stranice sopstvenog opusa, uvodeći fotografiju u svoj rad. Koncipirana je od akrostiha, izvedenog od reči HEIDEGGER, dakle, prezimena Martina Hajdegera, pored Karla Jaspersa, glavnog predstavnika nemačke egzistencijalističke filozofije, a on glasi: H olokaust, E nergy, I nterculturality, D emokracy, E urope, G lobalism, E ntiteties, R roma. Izložba koja otvara različite temate i sam prostor galerije dozvolili su disparatni karakter postavljenih radova, u pogledu formata, kolorita, tehničkog pristupa..., međutim, svi odgovaraju idejnom toku šire postavljenog egzistencijalnog pitanja najveće evropske nacionalne manjine, odnosno pitanjima ličnog i kolektivnog identiteta, istorije, društveno-ekonomskog statusa, kulturnog entiteta... Roma, kroz naglašeno “trojstvo”, kao okosnicu vizuelnog materijala. Izvlačeći tri E iz reči HEIDEGGER, dakle EEE, autor povlači paralele: 

1. ENERGY-INTERCULTURALITY

          2. EUROPIEAN -CONFESSION

          3. ENTITETES –IDENTITY, kojima odgovaraju markantni printovi: „Hajdeger”, „Meduza” i „Kokain”, i njima gravitirajući radovi. Izložba motivski gradi svojevrsni most od materijala sa velike Tairovićeve izložbe “Moment of Movement” (Muzej grada Novog Sada, 2010) ka radovima koji će tek uslediti. Autor je u stalnom traženju metoda kojima sintetiše različite elemente, izbegavajući jednostranost pogleda, intuitivno sklon onoj staroj težnji ka totalnom umetničkom delu i delu humanističkog karaktera.

Vizuelno je najdominantniji, na ovoj izložbi, upravo umetnikov portret, triptih u crno-beloj fotografiji, koji odgovara misaonom podtekstu cele izložbe, i koji dovodi figuru, ličnost umetnika u središte, jer samo čovek i može postaviti pitanje o biću, identitetu, odnosno, umetnik, u ovom slučaju. Autor je ne samo slikar i model, već, kod ostalih printova i učesnik performativnog čina, body arta integrisanog u jedan vid land arta. Radikalan pomak u autorovom opusu, dostojan recentne scene, ostvaren je upravo ovim printovima. Dok u jednom od njih, telima Roma, uvijenim u vreće, Tairović ispisuje na zemlji reč HEIDEGGER, u drugom, reinterpretira plastički i idejni koncept Žerikoovog “Splava Meduze” (1819), nudeći amplitudu perceptibilnosti od potresnog suočavanja sa posledicom nebrige za jedan etnos pa sve do samoironijskog. Tairović, međutim, nudi i izvesno poravnanje suprotnosti, dželata i žrtve, u vanvremenskoj dimenziji, u čemu i leži pozitivna subverzija, ali i posejana klica za rad na identitetu kako onog manje vidljivog tako i onog naizgled dominantnog naroda, u čemu jedan drugome samo mogu biti od koristi. Tako je svojevrsni  „digitalni romantizam” Zorana Tairovića, iznedren pri kraju dekade Roma, u ovoj sredini, dobro čitljiv i izvan nje, usmeren zapravo na nešto što prevazilazi romsko pitanje po sebi. Ovaj umetnički implicirani diskurs tiče se pitanja pisanja istorije, istorije umetnosti, ali i pojava u društvu kao što su ideologije, korupcija, i, naravno, borbe sa prirodom, posebno borbe čoveka sa sopstvenom prirodom, dakle pojava večnih ali naročito bolnih u teškim socijalnim i ekonomskim prilikama, specifično u društvu koje se lomi oko svog identiteta. Formiran kao postmodernista, Tairović sada podiže komunikacijski nivo svojih radova,  reinterpretirajući evropske kulturne paradigme, tretirajući bolne teme univerzalnim simbolima. Nepokretna tela Roma, u brisanom prostoru i na gomili, dovedena su u službu pokretanja svesti.

           Očigledno, relacija Tairović- Romi – Hajdeger od receptivnog je potencijala. Jedno od mogućih čitanja novih Tairovićevih radova, svakako ne na prvu loptu, leži u pojmu i značaju tehnike. “Reč tehnika izvedena je iz grčke reči techne koja znači pro-iz-vođenje,” podseća Hajdeger. Ovo pro- iz- vođenje, kao prevođenje skrivenog u prisustvovanje jeste zapravo – stvaranje, tj. poiesis. Techne je dakle poiesis, i ono što je kod technea najvažnije ne leži u proizvođenju već u razotkrivanju. Međutim, moderna nauka služi tehničkom poduhvatu raskrivanja skrivenih energija prirode i njihovom daljem postavljanju kao raspoloživih stanja. Podsetimo, Hajdeger je predvideo da će i čovek sam postati resurs, stanje, „ljudski materijal”, što je upavo na delu. Na primeru Roma pak specifičan je vid fenomena čoveka kao stanja, on je često negiran čak i kao „ljudski materijal”, na Tairovićevim printovima prikazan je takoreći kao otpad, ali, s druge strane, upravo je biću ovog naroda svojstven otpor prema svođenju čoveka na raspoloživo stanje.

Zalažući se za prevazilaženje metafizike, sam Hajdeger otvara mogućnost za  filozofiju koja upućuje na dijalog sa Drugim, kao način rešavanja ključnih pitanja savremenosti, problema svih nacija i uređenja. On anticipira prožimanje sveta u svoj njegovoj sveukupnosti i samih stvari, omogućeno misaono-poetskim projektom jednog povesnog sveta (uzor je grčki svet). U takođe slojevitoj Tairovićevoj umetnosti dešava se prožimanje različitih disciplina, tehničkih postupaka, kulturnih obrazaca, simbola.. sve to kao, ali samo na prvi pogled, spajanje nespojivog. Otvorivši vrata drugačijem poimanju stvarnosti nasuprot stereotipnom, Tairović dosledno dovodi u istu ravan teorijsko i praktično, tradicionalno i progresivno kako u svom stvaralaštvu tako i u celokupnom intelektualnom i kulturnom angažmanu, u tkivu interkulturalnosti. Stvaralački credo ovog umetnika u biti jeste klica sveta kao mesta vrednosti: ideja i egzistencije slobodnog, aktivnog, kreativnog čoveka, odnosno mesta onog Hajdegerovog „mišljenja i pevanja, kao momenta samog događanja“. Projektom “Romski triptih“, baziranim na alegorijskom tretmanu tema, ali ne i na romskoj mitologiji, on ostaje veran svojoj preokupaciji kao umetnik bitno romske kulturne provenijencije i kao autor koji tretira univerzalna pitanja.

Ljubica Jelisavac – Katić,

istoričar umetnosti i likovni kritičar, Beograd